Вожња под дејством алкохола, уз неприлагођену брзину кретaња, један је од најчешћих узрока тешких саобраћајних незгода, указано је данас на конференцији за новинаре на којој је апеловано на возаче да не возе под дејством алкохола и тиме угрожавају своје и животе других.

„Од почетка године у око 22.000 саобраћајних незгода на путевима у Србији погинуло  је 310 особа, док је тешке телесне повреде задобило 1.800 људи. Само током јуна и јула ове године догодило се 7.800 саобраћајних незгода у којима је 149 људи изгубило живот, а тешке телесне повреде задобило 800 особа“, истакао је начелник Управе саобраћајне полиције Небојша Арсов.

Он је на конференцији, коју је организовало Удружење осигуравача Србије, истакао да саобраћајна полиција спроводи појачану контролу саобраћаја, посебно током летњих месеци, што као резултат има 10 одсто више откривених саобраћајни прекршаја, посебно оних који су најчешћи узрок саобраћајних незгода као што су неприлагођена брзина, вожња под дејством алкохола, употреба мобилних телефона и некоришћење сигурносних појасева.
 
„Саобраћајна полиција је само у јуну и јулу ове године санкционисала 410 возача који су возили под дејством алкохола са више од два промила. За ову насилничку вожњу прописана је казна затвора од 30 до 60 дана, новчана казна од 120.000 до 140.000 динара, 15 казнених поена и девет месеци забране управљања моторним возилом“, истакао је Арсов.

Према његовим речима, и поред овако запрећених казни, откривено је 410 људи који су возили под дејством алкохола, а сведоци смо и тешких саобраћајних незгода које су проузроковане тиме.

„Репресивне мере које примењује саобраћајна полиција утичу на промену понашања учесника у саобраћају, али то није довољно“, рекао је Арсов и указао да је неопходно, да медији и друштвено одговорне компаније, кроз едукацију и планске кампање делују превентивно.

Арсов је рекао да ће саобраћајна полиција, и након истека летње сезоне, наставити појачану контролу саобраћаја и активности усмерене на већу безбедност како би се број страдалих смањио.

Заменик начелника Управе саобраћајне полиције Бобан Милинковић истакао је да је управљање возилом под дејством алкохола, поред неприлагођене брзине кретања најчешћи узрок најтежих саобраћајних незгода.
Милинковић је истакао да је у односу на последње четири године проценат саобраћајних незгода са настрадалим лицима, у којима учествују возачи под дејством алкохола, смањен за готово два одсто.

„Тих два одсто је значајан помак. Тих два одсто мање саобраћајних незгода, значи 200 до 300 саобраћајних незгода мање и најмање 10 погинулих и 300 повређених на годишњем нивоу“, казао је Милинковић.

Генерални секретар Удружења осигуравача Србије Душко Јовановић указао је, да поред затворске казне и других санкција предвиђених законом, и застрашујућих последица вожње под дејством алкохола, возач губи и сва права из осигурања и постаје дужник према осигуравајућем друштву које је оштећенима исплатило штету.

Он је указао да накнада штете у случају саобраћајне незгоде у којој погине једна особа  а коју је проузроковао возач под дејством алкохола може да износи и више од 4 милиона динара и да на њу право имају сви чланови породице страдалог.

Јовановић је додао да у саобраћајним незгодама у којима повређене особе доживе тешке телесне повреде износи накнаде штете могу да буду вишемилионски и до неколико стотина хиљада евра.

Возач који је изазвао овакве саобраћајне незгоде, како је објаснио Јовановић, уколико оде у затвор, штету ће платити његова породица или ће бити исплаћена из његове имовине или касније када изађе и оствари приходе.

„Дакле осим породице оштећеног, пијани возач угрожава и доводи до ивице егзистенције и своју породицу“, закључио је Јовановић.