Грађани

Полиција, просвета и поезија саткане у један живот

13.07.2018.

ПОЛИЦИЈА ДАНАС

ПОЛИЦИЈА ДАНАС - Жељка Аврић
ПОЛИЦИЈА ДАНАС - Жељка Аврић
ПОЛИЦИЈА ДАНАС - Жељка Аврић - представљање књиге
ПОЛИЦИЈА ДАНАС - Жељка Аврић

Жељка Аврић је пуних 28 година припадник Министарства унутрашњих послова. Првих петнаест година провела је у полицијском школству, у тадашњој Средњој школи унутрашњих послова у Сремској Каменици. Од 2005. године па до данас, обавља послове портпарола у Полицијској управи у Сремској Митровици.

Рекли бисте, ништа необично.

Оно што животну и радну биографију Жељке Аврић чини другачијом јесте чињеница да је Жељка  и - песникиња. Књижевни критичари и уредници часописа за књижевност, уметност и културу у којима се често могу прочитати њени прилози, кажу - веома добра. Пет објављених збирки песама, чланство у оба књижевна удружења -  Друштву књижевника Војводине и Удружењу књижевника Србије, многобројне књижевне вечери и поетски наступи... Има ли још нешто? Има!

Рукопис њене  шесте збирке песама налази се већ у издавачкој кући "Прометеј" из Новог Сада, која је иначе објавила Жељкине последње три књиге.

Како је настао, овај наизглед, немогући спој - полиција и поезија, питали смо Жељку.

- Пишем одувек, од школских дана. "Кривац" да се оријентишем на поезију је мој ујак, који ми је још док сам била дете "упознао" са Јесењином. Тај први сусрет са највећим од свих лиричара, утицао је на моје опредељење да пишем поезију. Неко озбиљније бављење поезијом почело је у зрелијим годинама, када сам 2001. и 2004. године објавила збирке песама "Портрет" и "Звездарница". Следи пауза, највише због преласка на нове дужности и нови посао. Од 2013. године излазе збирке песама "Маргиналије", "Временик" и "Јесам" и од тада, не престајем да пишем.

Жељка каже да поезија „лежи“ њеном поетском темпераменту, страсти да стално истражује дубине матерњег језика, чува од заборава наше старе, архаичне речи и ствара нове.

- Поезија иде увек у средиште ствари, право у центар. Одговара ми тај згуснут и збијен израз који захтева „да мислима буде широко а језику тесно“ , како каже Антон Павлович Чехов. Пишем и римовану поезију и у слободном стиху, у обе изговорне варијанте српског језика - екавској и ијекавској, јер имам два завичаја! Често у мушком роду, из визуре дечака, старца, заљубљеног мушкарца. Волим то играње улога, желим да знам како је кад се ставиш у туђу кожу и покушаш да докучиш шта неко други мисли, осећа, жели, о чему размишља, шта га мучи... Од књижевних форми најдражи ми је сонет јер је најзахтевнији али у исто време и најлепши! Све што вреди, тражи и труда...

Са целокупним стажом у Министарству унутрашњих послова, по занимању професор књижевности, по вокацији изгледа, песник, Жељка је непоправљиво везана и за полицију и  поезију. На питање како од посла и породичних обавеза пошто је и супруга и мајка, нађе времена и за писање, Жељка лаконски одговара:

- Волим ову службу и за мене је часно бити припадник Министарства унутрашњих послова. У систему безбедности свако од нас има своје место, свој задатак и дужност нам је да их обављамо што савесније и професионалније. Поезија је моје друго ја, њом представљам свет, живот и човека у другачијем, свом светлу, својим речима. Изазов и лепота се често нађу заједно, у наизглед, неспојивим стварима а њихова суштина је једноставна - све што радите у животу радите предано. Поштено. Радите зато што волите, што тако треба. И верујте, резултати неће изостати. Зато и поред свих обавеза које имам, увек нађем времена за добру књигу и за писање. Љубав је највећи човеков покретач. Наравно, ту су приоритети, одговорности, обавезе, дужности. Све има своје место и свој прави тренутак.

Само од почетка ове године, њене песме су изашле у четири књижевна часописа у Србији - Траг, Књижевне новине, Академија Исток и Бдење; затим у Српској лири из Бијељине. По други пут за годину и по дана, Жељкине песме су објављене у Српском гласу, листу за српску дијаспору у далекој Аустралији. Песму "Реке и даље теку" превела је на бугарски и уврстила у Антологију песама о води др Елка Ниаголова. Пре две године, 12 песама Жељке Аврић преведено је на руски језик и уврштено у алманах Српско-руски круг аутора др Андреја Базилевског, сарадника Института за светску књижевност "Горки" из Москве.

На питање о бројним наградама, скромно каже да је од почетка ове године, њена Једина песма проглашена најлепшом љубавном песмом на Међународном конкурсу у Мркоњић Граду, а на књижевном конкурсу "Велимир Рајић" у Алексинцу, песма Тврђава је освојила прво место.

На питање шта је радује у служби а шта јој најтеже пада, Жељка каже:

- Увек ми тешко пада када морам да саопштим нешто лоше, као што су догађаји у којима има жртава, догађаји у којима су на било који начин повређени незаштићени и слаби.  Радује ме свака успешно изведена акција, свако расветљено кривично дело, све позитивне ствари у којима су моје колегинице и колеге испољиле храброст, хуманост, спремност да помогну, без обзира на опасност. Ту су вишеструки даваоци крви, полицајци - спасиоци, успешни спортисти. Најлепши су сусрети, разговори и догађаји са децом и младима којима се увек безмерно радујем. Дивно је радити са децом, то је улагање у будућност које се вишеструко враћа.