Актуелно

Није немогуће да жена буде равноправни део мушког тима, ја сам то и доказала

12.08.2017.

ПОЛИЦИЈА ДАНАС

Када је 2013. године постала део Интервентне јединице 92 Марина Ранковић била је прва жена у тој елитној јединици, која се свакодневно на улицама главног града брине о безбедности грађана и хвата у коштац са криминалцима. Данас, четири године касније, Марина раме уз раме са својим колегама свакодневно обавља најкомплексније задатке.   

„У акцији нема места за страх. Сталожено и одговорно приступам сваком задатку, како бих донела најбољу одлуку“, каже за Полицију данас Ранковићева, која истиче да јој се те 2013. остварио сан јер је одувек желела да ради у Интервентној јединици 92.

„То је баш оно сто сам желела да радим и успела сам у томе. Од првог дана сам била лепо прихваћена од стране колега и равноправан сам део тима, у коме сам стасала. У задацима које свакодневно обављамо нема места за било какве привилегије, сви су равноправни, радим све што и остале колеге“, истиче Марина и додаје да до сада није имала негативна искуства на терену јер, како нам је рекла, „неке ствари су једноставно у опису посла и такве их прихватам“.

Каже да су грађани често изненађени и радознали када је виде у тиму полицајаца који је познат као „мушки тим“, међутим све предрасуде нестају када приступи обављању задатка и често тада наилази на погледе пуне поштовања.

У својој четворогодишњој каријери у Интервентној јединици, каже да је било и лепих и тешких догађаја, али да јој је најупечатљивији случај када су пронашли дете које је лопов одвезао заједно са украденим колима.

„У сећању ми је остала смена када је жена паркирала ауто како би купила нешто на трафици, а оставила унутра своје трогодишње дете и кључеве у брави. Наишао је лопов који је сео у кола и одвезао се у непознатом правцу са дететом. Одмах су ангажоване све патроле на територији града. Интезивном потрагом пронашли смо дете које је било уплашено, али живо и здраво. Леп је осећај помоћи некоме у таквој ситуацији“, присећа се Марина.

Радни дан припадника Интервентне јединице почиње састанком на коме се сви припадници упознају са информацијама о дешавањима на терену као и о конкретним задацима.

„Након прегледа возила и наоружања, са својим тимом излазим на терен где вршимо превентивно и репресивно деловање, зависно од дешавања на терену. У акцији нема места за страх, радим хладне главе, сталожено и одговорно да бих у сваком тренутку могла да донесем најбољу одлуку“, истиче наша саговорница.

После напорног дана на терену припадници Интервентне јединице опуштају се углавном како каже, препричавајући шаљиве ситуације којих често буде. Осим тога, Марина сматра да је здрав начин живота веома битан за било који посао, посебно за полицајца.

 „За мене је здрав начин живота једини начин, а уз труд и вољу се и поред бројних обавеза и задатака може успети. Када сте једина жена у јединици као сто је Интервентна, онда вас то увек мотивише да будете најбољи, да се свакодневно доказујете, да имате одличне резултате и да вам форма буде на врхунском нивоу“, наглашава Ранковић.

Себе у будућности види у Интервентној јединици 92. Иако како каже, има још доста да учи уз искусније колеге, нада се да ће постати једног дана вођа тима.

Командант Интервентне јединице 92 Душан Нинковић има само похвалне речи за Марину Ранковић. „Она је изузетан човек, колега, професионалац. Свакако је допринела одличним резултатима наше јединице“, рекао је Нинковић .

На основу свог искуства Марина сматра да су жене неопходне у Интервентној јединици 92.

„Искрено се надам да ће моје колегинице добити шансу да се покажу и докажу као ја. Могу да обављају све задатке, а заједно са колегама би били много ефикаснији на терену. Моја порука колегиницама које вредно раде и имају жељу да постану део Интервентне јединице је да никада не одустају и да верују у себе. Ништа није немогуће што сам ја и доказала“, поручила је Марина.