Актуелно

Изјава државног секретара Министарства унутрашњих послова Дијане Хркаловић

10.12.2018.
МУП

„Сведоци смо нових напада Бошка Обрадовића на припаднике полиције изношењем бројних неистина о њиховом раду. Иако је министар унутрашњих послова Небојша Стефановић пре више од 10 дана у Народној скупштини изнео прецизне податке о пријавама и одјавама пребивалишта у Лучанима, Обрадовић је данас поново покушао да обмане јавност лажном причом о томе да се подаци крију, како се не би видело колико ће бити лажних бирача на изборима 16. децембра.

Истине ради, поновићу податке које је министар већ презентовао јавности, јер је више него јасно да се број становника у Лучанима већ годинама смањује, што се најбоље може видети на основу пријаве и одјаве пребивалишта. Наиме, 2013. године у Лучане се доселило 165 људи, што је највећи број у последњих шест година, док је исте године ово место напустило 216 људи. У Лучане се 2014. године доселило 146 људи, а одселило 259 људи. Годину дана касније доселило се 111 људи, а одселило 245, док смо 2016. године имали 140 нових пријава пребивалишта, као и 226 одјава. Прошле године доселило се 140 људи, а иселило 233, док се закључно са 29. новембром ове године, како је и министар већ говорио, у Лучане доселило 119 људи, а одселило више од 190 људи.

Гледано по месецима број пријава пребивалишта ове године у Лучанима кретао се на следећи начин. У јануару је било 11, у фебруару седам, марту 14, априлу 11, мају 14, јуну шест, јулу 14, августу шест, септембру седам, октобру 15, а у новембру 14 пријава пребивалишта. Више је него очигледно да нема никаквог насељавања овог места због избора, али је то заправо још један покушај Обрадовића да лажним тврдњама заплаши јавност како ће бити стотине и стотине нових бирача. Више је него евидентно да нема превеликих одступања не само у последњих шест година, већ ни последњих месеци.

Такође, изношењем тврдње да полиција привођењем кандидата опозиције врши притисак показује да или да не познаје ко води истраге у Србији, или што је далеко вероватније жели да новим неистинама грађане доведе у заблуду.

Када је реч о конкретном случају који наводи Бошко Обрадовић, полиција је због оштећења билборда СНСа у селу Котража поступала искључиво по налогу тужилаштва које је захтевало да се, између осталог, обави разговор и са једним од кандидата за одборника Савеза за Србију. Наиме, тужилац је дао налог полицији да од њега узме изјаву, имајући у виду да се у тренутку извршења кривичног дела налазио у близини места догађаја.

Бошко Обрадовић се својим изјавама очигледно отворено руга у лице грађанима Србије када је спреман да им у тој мери потцени интелигенцију и да без трунке стида изјави “иза нас нема насиља и инцидената”. Понајмање он има морално право да говори о насиљу, када су се на мети њега и његових сабораца више пута нашле жене.

Треба ли да подсетим јавност на увртање руке чланици РИК-а Маји Пејчић, насртај на председницу парламента Мају Гојковић и пребијање новинарки ТВ Пинк Гордане Узелац и Маре Драговић.  Није ли то најбољи деманти ово његове тврдње, посебно што су мета увек биле жене? Како да назовемо то када бивша чланица Двери Јелена Ђорђевић каже да је Обрадовић наручио њено пребијање и да је била изложена бруталним претњама, а када чак имамо и јавно сведочење човека који је био ангажован да обави тај прљав посао? Плашим се да је Обрадовић заправо хтео рећи да насиље није оставио иза себе и да га се неће тако лако одрећи.

Упркос нападима од стране Обрадовића изношењем бруталних лажи, Министарство унутрашњих послова ће заједно са другим надлежним институцијама државе Србије, као и до сада, наставити да неселективно штити све жртве насиља и да приводи починиоце, ма из које политичке опције или друштвеног миљеа долазили, јер закон мора да важи за све.“