Архива

Миодраговић: Не постоји једноставан ронилачки задатак

09.06.2017.

ПОЛИЦИЈА ДАНАС

Миодраговић: Не постоји једноставан ронилачки задатак
Миодраговић: Не постоји једноставан ронилачки задатак
Миодраговић: Не постоји једноставан ронилачки задатак
Миодраговић: Не постоји једноставан ронилачки задатак
Миодраговић: Не постоји једноставан ронилачки задатак
Миодраговић: Не постоји једноставан ронилачки задатак

Њихов посао је ризичан и опасан. Упркос томе спремни су да у сваком тренутку обаве  најтеже интервенције, од проналаска предмета којима су почињена кривична дела, до проналаска и вађења тела утопљеника. Реч је наравно о припадницима ронилачке јединице Жандармерије.

Верољуб Миодраговић, командир ронилачког вода каже за Полицију данас да не постоји једноставан ронилачки задатак.

Кретање рониоца у води, сликовито се, како каже, може описати као кретање по леду, са 30 килограма опреме, у ситуацији када вас носи ветар, а очи су вам везане тако да не видите куда идете.

Говорећи о опасностима које носи ова сложена професија, Миодраговић указује да уколико опрема, коју рониоци носе, закаже смрт наступа у року од три минута.

“Река носи опасности и ризике по рониоца. Реке су углавном непрозирне, нема оптичке видљивост и  претрага се ради по принципу опипавања. У оваквим околностима ни лампе не помажу. Њихова употреба може се упоредити са дугим светлима у магли”, објашњава Миодраговић и додаје да рад додатно отежава хладана вода, јаке струје, због чега рониоци морају да буду везани ужетом за чамац из пратње и опремљени софистицираном опремом.

Један од највећих изазова представља ниска температура воде и ваздуха. Директним деловањем, ронилац се расхлађује, што доводи до његовог отежаног функционисања, а у тежим случајевима и до хипотермије.

Вода 25 пута брже одводи топлоту него ваздух, и код неадекватне топлотне заштите брзо долази до претераног расхлађивања организма рониоца.

Најзначајнија карактеристика приликом роњења под ледом јесте ниска температура ваздуха, која такође утиче на функционисање опреме, расхлађује рониоца пред роњење и након изласка из воде, отежава рад површинске екипе за подршку. То су асистенти, помоћно особље и руководиоци роњења. Такође, додатни проблем могу створити и снег, магла или поледица, што отежава и активности око реализације зарона.

Рониоци у полицијском роњењу до недавно су комуницирали са колегама на површини сигналима преко ужета, али је ситуација знатно побољшана од краја прошле године, када је ова јединица добила жичану подводну комуникацију.

“Кроз уже иде телефонски кабл тако да припадник јединице који се налази на површини у реалном времену комуницира са рониоцем што знатно олакшава посао. Овај вид комуникације први пут је коришћен у ситуацији када смо радили на случају потпљене барже у Смедереву и приликом трагања за девојчицом из Сенте”, истакао је Миодраговић.

Припадници ове јединице роне у свим условима, у разним водама, и лети и зими, некада и испод леда, када је максимална температуре воде два степена, наводи наш саговорник и додаје да се у тој ситуацији и у сувим ронилачким оделима може издржати пола сата, а потрага понекада траје сатима, па и данима.

Према његовим речима, припадници ове  јединице, од 2003. године када је основана,  интензивно су радили на различитим случајевима.

“Потрага за утопљеницима свакако је најтежа, не само технички већ првенствено људски”, наводи Миодраговић и истиче да је најгори сусрет са родбином утопљеника који су пуни наде да ће њихови најмилији бити живи извучени из воде.

Као један од најпотреснијих догађаја Миодраговић издваја трагање за телима 20 људи који су аутобусом слетели на Жабаљском мосту и потрагу за тринаесторо буграске деце која су била у аутобусу који је слетео у Лим.

Миодраговић објашњава да једница престаје потрагу када се претражи простор, у коме је могуће наћи тело, након чега је јасно да оно може да буде било где.

“Ако га не пронађемо у првих 300 метара оно може да буде километрима далеко. Ронилачка претрага је спора, пипава, а проток времена је највећи непријатељ”, каже командир ронилачког вода Жандармерије.

Припадници ове елитне јединице обучени су за задатке потраге за лицима која се воде као нестала у води или у непосредној близини воде, али и за предметима за које постоји сумња да су предмет извршења кривичних дела. Такође, спремни су и за борбу против тероризма, упаде на отета пловила и решавање кризних ситуација, као и за акције спасавања и пружања стручне помоћи приликом елементарних непогода и природних катастрофа.


Рониоци Жандармерије као део елитног састава Жандармерије смештени су у Првом ронилачком центру на Новом Београду. То је наменски конципиран, прилагођен и опремљен Центар са пуном логистиком за обуку ронилаца. Припадници ове јединице су ослонац полиције када је реч о активностима на рекама и језерима у Србији.