Дирекција полиције

Службa за криминалистичко-обавештајне послове и прикривене иследнике

Службу за криминалистичко-обавештајне послове и прикривене иследнике чине Одељење за криминалистичко-обавештајне послове  и Одељење за прикривене иследнике.

ОДЕЉЕЊЕ ЗА КРИМИНАЛИСТИЧКО-ОБАВЕШТАЈНЕ ПОСЛОВЕ

Одељење за криминалистичко обавештајне послове је савремена, ефективна, ефикасна и економична јединица МУП-а Србије, која значајно доприноси спречавању и сузбијању  криминала у Републици Србији, нарочито у области организованог криминала, корупције, тероризма и тешких кривичних дела.

Одељење за криминалистичко обавештајне послове је формирано 2002. године у оквиру Управе за борбу против организованог криминала (УБПОК). Првобитни назив ОКОП је био Одељење за оперативно-обавештајне послове. Надлежност ОКОП је била прикупљање података и информација из области организованог криминала. ОКОП је био надлежан за целу територију Републике Србије. Унутрашња организациона структура Одељења се састојала од 7 Одсека. Организационим променама, од ОКОП је 2005. године заједно са Одељењем за аналитику УБПОК-а, формирана Служба за криминалистичко обавештајне и аналитичке послове и ОКОП је добио садашњи назив- Одељење за криминалистичко обавештајне послове. У току 2006. године од ОКОП и Одељења за прикривене иследнике је формирана нова Служба за криминалистичко обавештајне послове и прикривене иследнике, а ОКОП је проширен на десет одсека. Описана организациона структура је уз мање измене и данас актуелна.

Надлежност Одељења за криминалистичко обавештајне послове (ОКОП) је прикупљање, процена, обрада и анализа података и информација о криминалитету, превасходно у циљу спречавања и сузбијања организованог криминалитета, корупције, тероризма, откривања и расветљавања тешких кривичних дела и сагледавања актуелних безбедносних проблема. На основу спроведених криминалистичко обавештајних послова, ОКОП сачињава следеће криминалистичко обавештајне производе: оперативне извештаје, оперативне информације и аналитичке пресеке сазнања,  које доставља руководиоцима Управе криминалистичке полиције на доношење одлука и предузимање оперативних мера и радњи. Такође, ОКОП идентификује организоване криминалне групе и појединце (вишеструки повратници, професионалци, специјалисти за вршење одређених кривичних дела) и успоставља и води оперативне контроле према предметним ентитетима. Уколико је за свеобухватно сагледавање нових појавних облика криминалитета, појава или догађаја или конкретних активности криминалних група потребан дужи временски период, ОКОП отвара и води предмете оперативног рада и обавештајна истраживања. ОКОП, по захтеву оперативних јединица врши провере и активним учешћем у оперативним обрадама пружа подршку овим јединицама за реализацију предмета који су у току.

Приоритет у раду ОКОП је рад са оперативним везама.

ОКОП је један од носилаца активности на успостављању полицијско обавештајног модела, као најсавременијег модела за управљање полицијским пословима, заснованог на криминалистичко обавештајним производима.

ОКОП активно учествује у доношењу нормативних прописа који уређују област криминалистичко обавештајних послова.

У складу са позитивним законским прописима, ОКОП размењује криминалистичко обавештајне информације са полицијама других држава.

ОКОП је надлежан за обављање криминалистичко обавештајних послова на националном нивоу, односно на целој територији Републике Србије. ОКОП организационо припада Служби за криминалистичко обавештајне послове и прикривене иследнике, Управе криминалистичке полиције, Унутрашња структура ОКОП-а се састоји од десет Одсека формираних по територијалном принципу и сваки одсек обухвата месну надлежност две до три подручне полицијске управе.

ОДЕЉЕЊЕ ЗА ПРИКРИВЕНЕ ИСЛЕДНИКЕ

Одељење за прикривене иследнике је специјализована, ефективна и ефикасна јединица МУП Р Србије која значајно доприноси спречавању и сузбијању криминала у Републици Србији, а нарочито у области организованог криминала, корупције, тероризма и тешких кривичних дела.

Одељење за прикривене иследнике је формирано почетком 2006. године у оквиру Управе криминалистичке полиције, Службе за специјалне истражне методе. У складу са новом организационом структуром током 2006. године формирана је садашња Служба за криминалистичко-обавештајне послове и прикривене иследнике која је и данас актуелна.

Посебна доказна радња, ангажовања прикривених иследника, може се одредити према лицу за које постоје основи сумње да је учинило кривично дело из члана 162. ЗКП Р Србије, а на други начин се не могу прикупити докази за кривично гоњење или би њихово прикупљање било знатно отежано. Податке о незаконитим активностима организоване криминалне групе или осумњичених које прикривени иследник прикупља, у одређеном временском периоду, могу послужити као доказ у кривичном поступку. Током свог ангажовања прикривени иследник се убацује у криминалну групу како би сагледао појаве, прикупио податке и доказе ради вођења кривичног поступка. А активности које предузима су тајног карактера усмерене на спречавању и откривању кривичних дела организованог криминала. Прикривени иследник се ангажује у складу са ЗКП Р Србије.

Прикривени иследник је, по правилу, овлашћено службено лице органа унутрашњих послова, безбедосно-информативне агенције или војно безбедносне агенције, а ако то захтевају посебне околности случаја и друго лице, које може бити и страни држављанин.

Посебну доказну радњу ангажовања прикривеног иследника одређује судија за претходни поступак са образложеном Наредбом.

Ангажовање прикривеног иследника траје колико је потребно да се прикупе докази, а најдуже годину дана. На образложени предлог јавног тужиоца, судије за претходни поступак може продужити трајање посебне доказне радње за најдуже 6 месеци.

Ангажовање прикривеног иследника се прекида чим престану разлози за његову примену.

Организационо, Одељење за прикривене иследнике припада Управи криминалистичке полиције, Служби за криминалистичко-обавештајне послове и прикривене иследнике. Унутрашња структура Одељења се састоји од два Одсека и то: Одсек за припрему операција прикривених иследника и Одсек за реализацију операција прикривених иследника.