Broj: 1028/15
30. novembar 2015. godine

Izjava Miroslave Milenović, članice Saveta za borbu protiv korupcije, u Politici od 27.11.2015, blati imenom i prezimenom ne samo mene, Dragana Kecmana kao čoveka, već i kao profesionalca, nosioca određene funkcije, ali se tu ne zaustavlja, obezvređuje i instituciju Upravu kriminalističke policije, u kojoj radim.

Izjava Miroslave Milenović, članice Saveta za borbu protiv korupcije, u Politici od 27.11.2015, u tekstu „Hronika najavljenog napada“, potpuno je neistinita, a ujedno i nekorektna i uvredljiva jer predstavlja insinuaciju da Uprava kriminalističke policije, u kojoj radim, nije htela da joj pomogne. Ona blati imenom i prezimenom ne samo mene, Dragana Kecmana kao čoveka, već i kao profesionalca, nosioca određene funkcije, ali se tu ne zaustavlja, obezvređuje i instituciju u kojoj radim. Tužilaštvo favorizuje u odnosu na Ministarstvo unutrašnjih poslova, kao da se tu ne radi o koordinaciji svih nadležnih službi samo u jednom cilju – boljem funkcionisanju države koja nije ništa drugo do servis građana. Optužuje me za neobaveštenost iako sam lično poslao na razgovor s njom inspektorku ženskog pola, u skladu sa psihološkim pravilom po kojem se žena lakše poverava ženi, a u šta se čitalac delom mogao uveriti i iz njene izjave da su ona i inspektorka „pričale satima“. 

Da li je gospođa Milenović zlonamerna ako tvrdi da ja, kao nadređeni inspektorke (ime novinarima na raspolaganju) „nisam u toku“? Da li je moguće da se u Upravi beogradske kriminalističke policije slučaj prijave ozbiljnih pretnji članici Antikorupcijskog saveta desi, a da ja nisam obavešten? Nemoguće je. To bi bilo isto kao da gospođa Milenović ne ume da kaže koja je stavka u budžetu stavka 221, što verovatno zna da izgovori probuđena u pola noći.

Gospođa Milenović je i inspektorki sa kojom je razgovarala rekla da ne veruje „bosansko-naprednjačkom lobiju“ u policiji. Molim je da javno objasni na koga se i na šta ta insinuacija odnosi. Nadam se da to nije aluzija na činjenicu da sam ja Srbin iz Bosne. Veoma sam iznenađen saznanjem da ljudi koji se bore protiv korupcije pokazuju nepoštovanje prema tuđoj ličnosti koje se zasniva na diskriminatorskom stavu prema mestu porekla i etničkom identitetu. 

To ne samo što je ljudski nekorektno već me navodi i da se pitam da li je u slučajevima korupcije važno da li se koruptivno ponaša Era, Crnogorac, Valjevac, Beograđanin, Vojvođanin ili Bosanac? Ja se gospođo Milenović ponosim svojim poreklom i u mom poslu nikad mi nije bilo važno da li je žrtva ovog ili onog porekla, bitno je bilo da pred sobom vidim upravo to što osoba ispred mene jeste u svojoj suštini – žrtva, i da se prema njoj odnosim kao prema građaninu ove države, čije je osnovno ustavno pravo pravo na jednakost. Poznat sam kao politički neopredeljen i nisam pripadnik nijedne partije, ali ne vidim ni zašto gospođa Milenović vređa Srpsku naprednu stranku kao partiju koja ima neke svoje lokal-patriotsko-političke lobije. Zar tako govore ljudi koji tragaju za istinom? Da li sam ja lično, ili moje kolege, u ophođenju prema njoj pokazao neslaganje sa njenim političkim stavovima iako znam samo da je ona bila savetnik ministra Saše Radulovića, ne i da je i da li je uopšte član njegove stranke? Zašto je onda primenila ovu prizemnu, tabloidnu formulu? Zašto, po istom receptu, misli da može da menja zakonom ustanovljenu proceduru rada policije i tužilaštva? Da li neko kvalifikuje članove Saveta za borbu protiv korupcije i obezvređuje njihov rad? Ne, smatra ih autonomnima i obezbeđuje im uslove za neometan rad.

Šta ovaj ispad članice Saveta znači? Da li je on slučajan ili ima prikrivenu pozadinu, neka čitaoci prosude sami. Kako je ovaj ostrašćeni vokabular mogla sebi da dozvoli kao ličnost od integriteta, politički korektna, koja traga za istinom? Delujem isključivo kao profesionalac, i zato mi je kvalifikovanje UKP i MUP kao legla neradnika, ravnodušnih i nemarnih ljudi, uvredljiva, neistinita i nerazumljiva. Svoj lični kredibilitet i profesionalni ugled sam stekao u prethodnih 25 godina rada u policiji radeći i rešavajući najsloženije i najteže slučajeve i maksimalno sam posvećen svom poslu. 

Na kraju, tvrdim da citat s početka njenog teksta nije tačan, makar i zbog toga što ja uvek, u skladu s profesionalnom etikom, svojim sagovornicima, čak i kada ih dugo godina poznajem, u službenim kontaktima – persiram. 

Da li gospođi Milenović možda ne odgovara što hoću da rešim njen slučaj? Da li je ovaj niski udarac demotivisanje mene lično da odustanem od borbe za zaštitu ljudskih i građanskih prava Miroslave Milenović?

Unapred joj poručujem da će Uprava beogradske kriminalističke policije povećati napore i broj lica angažovanih u slučaju pretnji i napada na nju, sve dok ga ne reši.